Rob

Please share if you want to help to promote peace!

Neki čovek je imao jednog roba. On je morao da radi sve poslove za njega. Rob je prao čoveka, česljao ga , sekao mu  hranu i stavljao mu  u usta. Rob je pisao pisma za čoveka i čistio mu je cipele. Usivao mu je čarape, cepao mu je drva i palio mu je vatru u sporetu. Kada bi čovek pri setnji ugledao maline, rob je morao da ih za njega ubere i da mu ih stavi u usta. Da rob ne bi pobegao, čovek ga je drzao vezanog na lancu. Dan i noć je morao da ga drzi i vodi sa sobom inače bi rob pobegao. U drugoj ruci je čovek uvek drzao bič. Kad god bi rob vukao i trzao lanac, čovek je morao da ga izbičuje. Kad bi ga posle toga bolele ruke i kad bi bio iscrpljen od bičovanja, psovao je na roba, na lanac i na sve. Ponekad je kradom sanjao  o vremenu kada je bio mlad i kada jos nije imao roba. Onda je mogao slobodno da luta po sumama i da bere maline bez tog stalnog trzanja na lancu. Sad čak ni u klozet nije mogao da ide sam. Prvo, zato sto bi rob onda pobegao , a drugo,  ne bi imao ko da mu obrise guzu,  a on za to nije imao slobodnu ruku. Jednom kada je tako psovao, neko mu je rekao: Pa dobro, ako je to tako grozno, zasto ne pustis tog roba na slobodu?" .,,Da", reče čovek, ,,da me ubije!". Ali tajno , čovek je  sanjao o slobodi. A rob, da li je i on sanjao o slobodi? Ne, u slobodu taj već odavno nije verovao. On je samo sanjao o tome kako je on gospodar i vodi čoveka na lancu i  bičuje ga  i kako  ovaj njemu brise guzu. O tome je sanjao on.

Author's comments